Стопа незапослености у Турској порасла је на 8,1 одсто током трећег квартала 2026
Десезонирана стопа незапослености у Турској порасла је за 0,1 процентних поена на 8,1 одсто током трећег квартала 2026. Ово повећање се догодило како је укупан број незапослених у Турској порастао за 46.000 и достигао 2.870.000 између јула и септембра 2026.
Запосленост у Турској пала је за 62.000 људи током трећег квартала 2026. године, чиме је укупан број запослених порастао на 32.434.000. Укупна радна снага у земљи смањена је за 17.000 људи на укупно 35.304.000. Поред тога, недовољно искоришћена стопа радне снаге у Турској порасла је за 1 процентни поен на 30,9 процената у истом периоду.
Трендови рада у Естонији и Данској
У Естонији је стопа недостатка радне снаге међу старосном групом од 15 до 74 године порасла на 7,9 одсто током трећег квартала 2026. Број незапослених у Естонији порастао је за 9.700 на укупно 58.700 у истом временском оквиру. Кирсти Мелеск, шеф Одељења за запошљавање у Министарству за економске послове и комуникације, изјавила је да Естонија одржава високу економску активност и запосленост, али да је недостатак радне снаге и даље висок јер значајан део радно способног становништва жели да ради.
У Данској се број десезонираних незапослених са пуним радним временом повећао за 300 у октобру 2026. године, достигавши укупно 94.500. Стопа незапослености у Данској за октобар 2026. износила је 3,1 одсто. Нилс Сторм Книгге, главни економиста у СМВданмарк-у, приметио је да је незапосленост равномерно распоређена широм Данске, иако је нешто већа у Копенхагену због концентрације младих студената.
Економски изгледи и изазови
Тржиште рада у Данској суочава се са специфичним притисцима према званичницима индустрије. Лисбетх Гøтсцхе, замјеница директора за политику тржишта рада у Данск Индустри, рекла је да је недостатак радне снаге растући изазов за компаније и напоменула да су нова радна мјеста у октобру највећа за октобар у пет година. Међутим, Кристијан Скривер, шеф макроекономије у Данску Ерхверв, очекује да ће незапосленост остати стабилна у наредним месецима због благог повећања потражње за радном снагом.
Подаци о естонском тржишту рада показују сложеност због различитих статистичких методологија. Док је стопа несташице радне снаге порасла, званични регистри показују смањење радних места за 0,1 одсто у односу на прошлу годину. Ово неслагање постоји зато што Статистика Естонија укључује појединце који самостално траже посао, док административни подаци прате само оне особе регистроване у фонду за незапослене.
Овај чланак је написан уз помоћ вештачке интелигенције на основу више новинских извештаја, а наша редакција га прегледа у складу са уређивачким принципима. Уређивачки стандарди · Дојаве и контакт
Коментари 0